Одговорност државе за штету коју њен орган проузрокује трећем лицу - усаглашено правно схватање Панела за уједначавање судске праксе из грађанске области
Ово правно
питање усаглашено је на Панелу за уједначавање судске праксе из грађанске
области, који је одржан 7. октобра 2025. године, а суд домаћин био је
Апелациони суд Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. На састанку су учествовали
представници Суда Босне и Херцеговине – апелационо одјељење, Врховног суда
Федерације Босне и Херцеговине, Врховног суда Републике Српске и Апелационог
суда Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
У складу са Правилима Панела за уједначавање судске праксе, усаглашено правно схватање, као и образложење истог накнадно су верификовали наведени судови – чланови Панела.
Усаглашено правно схватање:
„Држава (Босна и Херцеговина, ентитети, кантони, опћине, Брчко дистрикт Босне и Херцеговине) одговара за штету коју је трећем лицу незаконитим и неправилним поступањем причинио њен орган, при чему вољни елемент - намјера или пристанак да се штета нанесе није услов одговорности.
Одговорност за штету по овом основу постоји уколико незаконито и неправилно поступање представљају довољно озбиљну повреду.
При оцјени да ли је повреда правила довољно озбиљна узимају се у обзир: јасноћа и прецизност повријеђеног правила, мјера дискреционе слободе остављене надлежним тијелима, да ли је повреда намјерна или није намјерна, да ли је погрешка у праву испричива или не, те да ли се ради о очитом кршењу постојеће праксе.
Поред оцјене озбиљности повреде, цијене се и њене посљедице за оштећеног, како на њега не би био стављен несразмјеран и прекомјеран терет.“
Образложење
усаглашеног правног схватања погледајте у документу у прилогу.

