Законом су уређене мјере које обезбјеђују заштиту свједока под пријетњом и угрожених свједока у кривичним поступцима, које воде судови или тужиоци у Републици Српској за кривична дјела која су у надлежности судова.

Свједок под пријетњом је онај свједок чија је лична безбједност или безбједност његове породице доведена у опасност због његовог учешћа у кривичном поступку, као резултат пријетњи, застрашивања или сличних радњи које су везане за његово свједочење. Породица подразумијева лица која могу одбити свједочење према Закону о кривичном поступку.

Угрожени свједок је онај свједок који је озбиљно физички или психички трауматизован околностима под којима је извршено кривично дјело или који пати од озбиљних психичких поремећаја који га цине изузетно осјетљивим, као и дијете и малољетник.

Заштићени свједок је онај свједок који се саслушава према одредбама члана 14. до 23. Закон о заштити свједока у кривичном поступку.

Тужилац у току истраге, а након подизања оптужнице суд, обавјештава орган надлежан за питања социјалног старања о укључењу угроженог свједока у поступак и омогућава пружање помоћи тог органа као и психолошку подршку свједоку, укључујући присуство одговарајућих стручних лица приликом испитивања или саслушања.

Пословник о раду који обезбјеђује одговарајуће коришћење мјера заштите свједока предвиђених овим законом и који гарантује да це се свједоцима дати и други адекватни видови заштите или збрињавања, као што је то предвиђено одговарајућим законима Републике Српске, доноси Врховни суд Републике Српске.

Свједоку обезбјеђује психолошка и социјална помоћ: у фази истраге, током суђења, као и након суђења, а посебно након што је свједок дао исказ, како би му се пружила свеобухватна пратећа подршка или помоћ.

Тужилац се стара да психолошка, социјална и стручна помоћ буду доступне свједоку у фази истраге. Након потврђивања оптужнице, суд обезбјеђује психолошку и социјалну помоћ угроженим свједоцима. Надлежни суд и тужилаштво осигуравају одговарајућу сарадњу са центрима за социјални рад и другим стручним службама.

Психолошка и социјална подршка требају осигурати да сви угрожени свједоци могу свједочити у потпуно сигурним условима и окружењу, као и да им то свједочење неће изазвати додатну штету, патњу и трауму. Стручно особље успоставља директни контакт са свједоком и проводи процјену његових потреба. У фази истраге, процјена потреба свједока се доставља тужилаштву на разматрање. Након што је оптужница потврђена, процјена потреба се доставља суду, који је узима у разматрање прије одлучивања о примјени било којих мјера за заштиту свједока.

Када је неопходно и ако је могуће, психолошка и социјална помоћ могу се пружити угроженом свједоку током његовог путовања до суда. Када је неопходно и кад је тако одлучено, стручно особље које пружа стручну помоћ може остати са посебно угроженим свједоцима током саслушања свједока у главном претресу. Члану стручне помоћи треба бити допуштено да од предсједника вијећа или судије појединца затражи паузу током саслушања, уколико сматра да је свједоку пауза неопходна. Ако је неопходно и ако је могуће, угроженим свједоцима се обезбјеђује психолошко и социјално савјетовање и помоћ у току 24 сата.

Прилози: Закон о заштити свједока у кривичном поступку (Службени гласник Републике Српске, број 48/03) и Пословника о примјени мјера заштите свједока у судовима Републике Српске од 15. 07. 2013. године.