Окружни суд у Бањалуци је дана 6.7.2026. године, у предмету број 11 0 К 037679 26 К 2, објавио пресуду којом су оптужени Д. Т. и М. Б. оглашени кривим што су починили кривично дјело и то оптужена Д. Т. кривично дјело злоупотреба службеног положаја или овлаштења из члана 315. став 4. у вези са ставом 1. и 2. Кривичног законика Републике Српске, а оптужени М. Б. кривично дјело злоупотреба службеног положаја или овлаштења из члана 315. став 4. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске, па је суд, на основу наведеног законског прописа, те прописа из одредби чланова 42, 43, 44, 46, 52, 53. и 54. став 1. тачка 4) истог законика, осудио:

- оптужену Д. Т. на казну затвора у трајању од 2 (двије) године и 10 (десет) мјесеци,

- оптуженог М. Б. на казну затвора у трајању од 2 (двије) године. 

На основу члана 108. став 1. и 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске, дјелимично је усвојен имовинскоправни захтјев оштећене Републике Српске, тако да је оптужена Д. Т. обавезана на исплату износа од 88.382,55 КМ, а оптужени М. Б. обавезан на исплату износа од 2.600,00 КМ, све у корист Буџета Републике Српске, у року од 30 дана од дана правоснажности ове пресуде, под пријетњом принудног извршења, а са преосталим дијелом имовинскоправног захтјева оштећена Република Српска је упућена на парнични поступак.

Напомена:

Према принципу пресумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица. Против ове пресуде дозвољена је жалба Врховном суду Републике Српске.